• Dovedite se u stanje mira i koncetrišite pažnju na vašu reakciju, na vašu poziciju. Vaš posao je dopustiti poziciji da deluje na vas i na što je moguće jasniji i svesniji način to iskazati.
  • Izbegavajte donošenje zaključaka o tome šta misiite da biste trebali osećati na osnovu onoga što vidite. Ako ništa ne osećate onda to i recite.
  • Recite sve što primetite o tome kako ovo mesto ili pozicija na vas utiče, bez obzira o čemu se radilo – pogotovo ako osećate nešto protivno vašim ličnim vrednostima i osećajima za dobro i loše.
  • Nemojte se zamarati time jesu li vaši osećaji lične prirode ili odgovor na situaciju. Terapeut će to prepoznati.
  • Prijavite šta osećate, ali čuvajte se od interpretiranja vaših osećaja. Verujte svojim osećajima kako se pojavljuju.
  • Nemojte imati nikakve druge namere od onih da tačno kažete kako određena pozicija deluje na vas. To mogu biti neke ideje ili uvidi, kako se pojavljuju u vama. Iskustvo će pokazati da ćete razviti jasan osećaj šta je potrebno reći, a šta se može izostaviti.

Kada nas neko odabere za predstavnika u toku rada, mi dobijamo priliku da iscelimo svoje procese koji su slični onima sa kojima se sinhronizujemo. Tokom rada mi to razrešavamo, onoliko koliko se može u tom radu i stičemo iskustva koja nemamo u životu. Na taj način, u vidu vakcinacije, mi proživimo određenu situaciju u sigurnom okruženju i posle toga na mestu na kom smo to preživeli imamo kapacitet da budemo u službi drugim ljudima u svakodnevnom životu, kao i da povećamo mudrost i razumevanje unutrašnjih procesa koji su vezani za naš život.

Nikada se nećemo slučajno naći na nekom mestu. Zbog toga treba biti zahvalan kada nas u nečijem radu pokrene neka situacija koliko god to bilo neprijatno u tom trenutku, jer nam time omogućava da osvestimo neki svoj sadržaj i da se sa njim suočimo.

Kada se unutrašnji sadržaji ne osveste, oni ostaju u nama u zoni nesvesnog, nepoznatog i deluju kao magnet koji nas dovodi u određene neprijatne sitaucije, aktivira nam strahove i pravi problem u komunikaciji sa ljudima. U tom slučaju se ono kako mi zračimo i kako nas drugi ljudi vide i osećaju veoma razlikuje od onoga kako mi sami sebe vidimo i doživljavamo. Polje teži tome da na površinu izvuče ono što u nama samima pravi energetsku blokadu, da se pogleda o čemu se radi, da se prizna ono što jeste, kao i da se otpuste potisnute emocije kako bi energija ponovo potekla.

Šta predstavlja učestvovanje u konstelacijskom polju i šta znači kada nas neko izabere za predstavnika u svom radu?

Učestvovanje u polju je zapravo najbliže glumi. Mi kao u predstavi preuzimamo energiju onoga za šta smo namenjeni. Imamo priliku da osetimo kako se ta osoba ili pojam oseća, koliko je to, kako sebe u tom trenutku vidimo – različito ili slično u odnosu na doživljaj nas samih u realnom životu. Dešava se i da nas to pak podseća na nas iz nekog trenutka u prošlosti kada smo se i mi identično osećali baš kao predstavnik za koji smo postavljeni.

Učesnik zapravo ima različite reakcije na to što pokazuje. Neki se potpuno poistovete, osećaju kao da glume sebe i imaju lično iskustvo koje često podele sa drugim učesnicima na tom mestu. Drugi su pak začuđeni onim što osećaju i pokazuju, pa se javlja izraženi bes. Pojedinci ne mogu da veruju da se trenutno nalaze na mestu za koje svesno smatraju da nije ni nalik njima samima. Dok treći ipak uspeju da prepoznaju da i oni sami imaju taj deo ličnosti, ali ne žive kroz njega jer je duboko potisnut.

Dakle, kao što i glumac prizove određena emotivna i psihološka stanja lika kojeg tumači tako i u polju učesnik intuitivno kreće da se ponaša i oseća na određen način. Tako kroz polje možemo da ojačamo energiju koja nam je daleka ili potpuno strana u realnom životu. Na primer, neko ko je ozbiljan u realnom životu može da regresira na potisnuti deo ličnosti kada mu je kao dete bila zabranjena spontanost jer je to bilo strogo kažnjavano. On je na tom mestu odbacio taj deo sebe i nikad ga nije ispoljio jer je video da to nije bezbedno. U polju klijent uopšte ne može da prepozna taj deo sebe jer nije dozvolio sebi da kroz njega živi. To je najčešći slučaj sa ljudima koji imaju ekstremno potisnut bes u sebi. Onda vide deo sebe koji taj bes nosi i uglavnom se prestrave koliko tog besa zapravo ima.