Da li ste možda razmišljali o tome da nosite snažnu identifikaciju s nekim iz polja, a da toga niste uopšte svesni? Zvuči zastrašujuće. Možda upravo to objašnjava dileme koje imate.
Lojalnost mnogima može biti okidač i prepreka u razumevanju onoga što se zaista dešava kada stanemo na mesto koje nije naše. Svaki član porodičnog sistema ima svoj kapacitet da nosi sadržaje s kojima je rođen, a zatim i one koje će tokom života akumulirati.
Kada se postavi konstelacija na određenu temu, često vidimo mesto jasnog nesvesnog preuzimanja, na čemu se i bazira princip porodičnih i sistemskih konstelacija. Ono što je važno primetiti jeste da je to tada bio i naš način regulacije na tom mestu. Toliko nam se puta ponovio taj emotivni sadržaj ili taj konkretan scenario u životu da smo nesvesno percipirali da smo to mi i da ne možemo drugačije.
Vraćanjem identiteta ili energije odakle je nešto krenulo, predstavnik ima priliku doslovno rekonstruisati svoj osećaj sebe. Shvata da ga to mesto, ti sadržaji, ti osećaji koji su ga do sad preplavljivali, ne definišu. Njegov kapacitet na tom mestu je veći. Ti ljudi, energije i situacije nose energetski utisak tog vremena i tog načina regulacije. Predstavnik u sadašnjem trenutku pravi prostor da u istoj ili sličnoj situaciji može razmišljati na novi način. Da bude manje opterećen prošlim iskustvima i da, u krajnjem slučaju, odreaguje drugačije ako mu se ista ili slična situacija ponovi.
Kada kažemo, „Ja nisam ti, ja imam drugačiju sudbinu,“ zapravo kažemo da nas ovaj nesvesni sadržaj do sada preplavljivao. Nismo mogli da iz odraslog „ja“ reagujemo. Naša svest bila je uronjena u sadržaj unutrašnjeg roditelja, jer smo se prema sebi ponašali kao sklop različitih autoriteta koje smo imali na ovom mestu. Taj autoritet tada nije mogao obuhvatiti i zbrinuti sadržaje unutrašnjeg deteta. Zato naše odraslo ja do sada nije znalo kako da reguliše sebe na tom mestu.
Mi svom selfu, odnosno odraslom ja, pomažemo da podesi unutrašnjeg roditelja prema potrebama unutrašnjeg deteta, kako bi ono u sadašnjem trenutku u odnosu na neki sadržaj, traumu ili situaciju bilo na boljem mestu. To je suština isceljenja i rada sa unutrašnjim delovima ličnosti.
Kada vratimo sadržaj koji se transgeneracijski prenosi, dajemo sebi priliku da unutar sebe, na nivou svoje ličnosti, dobijemo jedan zdrav presek stanja. Stvaramo prostor da se mi sami sa sobom drugačije konfigurišemo, kako bismo mogli prepoznati svoje dinamike. To nas stavlja na mesto svesti i odgovornosti iz kojeg možemo imati pravo saosećanje i razumevanje za sebe i svoje potrebe. Kada znamo ko smo, znamo i šta je to što zaista želimo. Što automatski pokreće promenu u nama, koja mora u nekom trenutku postati i fizički opipljiva. Počinjemo da delujemo u životu iz drugog mindseta, sa energetski boljeg mesta po nas.
Osoba koja smo sada, vrlo verovatno ne može ostvariti ono što želimo, ali ona koju svesnom odlukom o promeni odlučimo da stvaramo, sigurno može. Možda je učešće na radionicama ili postavljanje lične teme taj prvi korak koji vam treba. Važno je razlučiti da sadašnji trenutak služi kao orijentir sa sobom gde smo trenutno. Neka vrsta preseka stanja. To nije ono što nas definiše, jedino ako to sebi nastavljamo nesvesno dozvoljavamo. Zato se rade radovi kroz polje. Da bismo shvatili prvo da nismo sami, drugo da postoje i drugi ljudi koji imaju slična iskustva, treće da ljudi iz našeg sistema nisu znali bolje ni drugačije kao ni mi do sada, jer smo se nesvesno poistovećivali sa njima.
Kroz polje osvešćujemo da svako od nas može više, kad prepozna sebe i svoje unutrašnje resurse. Kroz transformisanu konstelaciju određenih elemenata u polju, mi smo sami sa sobom osnaženiji da sebe vidimo drugačije, da nas ljudi prepoznaju drugačije, što unutar nas pokreće magnet koji privlači nov sklop iskustava i ponašanja. Cilj rada kroz polje je da nas pokrene na promenu. Da dozvolimo sebi da se u realnom životu promenimo, kako bismo mogli da živimo kvalitetnije i primimo rešenja za odnose i situacije koje do sada nismo mogli da prevaziđemo.