Emotivni razvoj prosečnog čoveka najčešće počinje naglo da usporava oko sedme godine života. Uznemirenost u svetu u kojem danas živimo govori o tome da naš svet predstavlja igralište emotivno nezrelih ljudi. Putovanje u koje se upuštamo kroz porodične i planetarne konstelacije daje nam mogućnost emotivnog rasta.
Emotivni rast predstavlja jedno od najizazovnjih postignuća. Naše izvorno stanje duše, ispunjeno je spontanom radošću i kreativnošću, ali da bismo se ponovo vratili tome, potrebno je osloboditi se svojih potisnutih i blokiranih emocija, a onda naučiti kako odgovorno usmeravati tu oslobođenu energiju kako bi poboljšali kvalitet života.
Svrha samog putovanja nije u tome da bude jednostavno ili da se dobro osećamo od samog početka. Kada otupimo u emotivnom smislu, tada kažemo da se osećamo „dobro“, „super“ i „sjajno“. Tokom ovog iskustva lični napredak ne bismo trebali procenjivati po tome koliko se „dobro“ osećamo. Iskustvo u polju u poretku ljubavi će nas prisetiti kako da se osećamo „stvarnim“. Osećanja u početku mogu obuhvatati i doživljaje potisnutih emotivnih stanja kao što su strah, bes i tuga.
Proces isceljenja pomaže nam da blago pristupimo svojim potisnutim emocijama bez ikakve opasnosti, da ih integrišemo u sigurnom okruženju, neutrališemo ih a time i podignemo nivo svoje svesti. Pomaže nam da dobijemo odgovore na dva pitanja koja sebi najčešće postavljamo: „Šta se dogodilo?“ i „Kako mogu sprečiti da se ne dogodi ponovo?“.
Potisnute emocije su nesvestan uzrok postupaka i iskustava koji nam nisu korisni. Kada pristupimo tim potisnutim emocijama i otpustimo njihov negativan naboj, automatski počinjemo vraćati ravnotežu kvaliteta svojih životnih iskustava.
Reč „emocija“ označava „energiju u kretanju“. Ova energija je u nekom trenutku zastala i kroz konstelacije mi dobijamo priliku da se vratimo na mesto nastanka blokade, vidimo šta se dogodilo i ponovo pokrenemo energiju. Pravi rast uvek proizilazi iz nečega što ne znamo. Susretaćemo se sa nekim vidovima svoje duše, koji nam nisu poznati.
Ako smo u kontaktu sa osobom koja i sama prolazi kroz slična iskustva, shvatićemo da je naše iskustvo upravo onako kakvo i treba biti. Nije preko potrebno imati nekoga sa kim ćemo podeliti iskustvo, međutim društvo na putu može predstavljati pomoć, potvrdu i ohrabrenje. Pa vas stoga pozivamo da podelite vaša iskustva susreta sa porodičnim i/ili planetarnim konsetalacijama, kao i nedoumice i stojim vam na raspolaganju svojim iskustvom i savetima.