U partnerskim odnosima jedan partner ne može zahtevati od drugog da on sa njim nosi njegovu sudbinu ako mu je tu sudbinu teško podneti. Na primer: ako jedan partner ne može imati decu, a drugi rado želi imati decu, onaj koji ne može imati decu, ne sme se čvrsto držati drugoga, inače tada drugi živi tuđu sudbinu a ne svoju. Ili, ako je par već trideset godina u braku i potrebna mu je nega, tada takvu sudbinu podnose zajedno, ali i to do određene granice. Postoje situacije gde se odnos mora završiti. Na primer, ako je jedan partner umešan u ubistvo, drugi to ne mora nositi sa njim. Ako se raziđu to je u redu. Onaj koji je bio kriv dobija na veličini.

U partnerskim odnosima postoje dva nastojanja. Prva, volim te i to znači: „Želim sve što je za tebe dobro, pa i ako to uključuje da slediš drugu sudbinu.“ To je velika ljubav. Druga ljubav je samo želja: „Volim te.“ U ovim odnosima jedan partner treba drugom i to sve izražavaju i zadovoljavaju potrebe jedan drugom, ali sve do određene granice jer ako se dođe do zahteva – sada pripadaš meni – odnos je na kraju. Takva ljubav staje – prestaje.

Bert Helinger