Jedan od načina na koji možemo pokušati da odgovorimo na ovo pitanje je – uz pomoć morfoloških polja.

Zahvaljujući ovim poljima, postoji jedna vrsta kolektivnog pamćenja kojem doprinosi svaka jedinka određene vrste. I koje je, takođe, dostupno svakom pojedincu te vrste. U morfološkim poljima je sakupljeno iskustvo i sećanje svakog pojedinačnog organizma, svake prirodne forme. Ona su poput polja svesti koja generiše fizički oblik. Morfološka polja sadrže iskustva i zapise o svemu u živoj i neživoj prirodi, kroz njih je svesno povezano sve što postoji. Ona su nevidljivi nivo iz kojeg izranja naš vidljivi svijet.

Morfološko polje je riznica informacija iz kojeg se procesom morfološke rezonanacije prenose podaci potrebni za stvaranje na fizičkom nivou. Životinjski organizmi procesom morfološke rezonanacije usklađuju svoje ponašanje sa ponašanjem svojih prethodnika, poput negenetskog prenošenja znanja. Isto važi za kreiranje različitih struktura u prirodi. Morfološka polja sadrže podatke a rezonancijom fizičkog nivoa sa poljem prenosi se informacija i kreira neki oblik ili ponašanje. Ako posmatramo rast kristala on se dešava pravilnim slaganjem određenih molekula koje kao da slede nevidljivi obrazac u prostoru.

Ime koje se najviše povezuje sa tom temom je engleski biolog Rupert Shaldrake. Za njega su morfološka polja osnovna mreža u prirodi koja svesno organizuje i kreira različite oblike na fizičkoj realnosti.

Sedamdesetih godina prošlog veka rađena su različita biološka istraživanja kojima se proučavalo ponašanje životinja smeštenih na udaljenim lokacijama. Utvrđeno je da se određeni oblik ponašanja neke vrste razvijen na jednom lokalitetu npr. otpornost na otrove i izbegavanje otrovnih stvari, može uočiti kod populacije na drugoj lokaciji iako ne postoji nikakva fizička povezanost te dve populacije. Ta pojava se nije mogla objasniti genetskim prenošenjem niti međusobnim učenjem unutar grupe životinja pa je osmišljen izraz morfološko polje. To polje definiše nelokalizovani uticaj na pripadnike iste vrste. On kaže da se nasljeđivanje ne odvija samo preko gena, već i preko morfičkih polja.

Morfička polja su, kako tvrdi Sheldrake, poput elektromagnetskih polja. Na primer, u Southamptonu su neke vrste senica otkrile mleko kao hranu. Odguruju poklopce na posudama za mleko svojim kljunovima i piju dokle god im dosežu kljunovi. Posle nekoliko godina je i na drugim mestima zabeleženo da senice piju mleko na isti način. Za vreme rata mleko više nije bilo dostavljano u ovakvim posudama. Posleratne senice, koje nisu bile među onima koje su naučile ovu veštinu, vrlo su brzo počele krasti mleko ovim načinom kad se ono opet pojavilo u ovim posudama. Sheldrake time hoće reci da se sposobnosti nasleđuju preko morfogenetskih polja jedne vrste i to upravo preko ovakvog kolektivnog pamćenja.

Ako bismo jednom rečju morali da opišemo kako to funkcioniše konstelacijsko polje, definitivno bismo odabrali reč neobjašnjivo.